уторак, 22. април 2014.

jailbreak




stanujem u predivnom zatvoru

gradiću od jezera i ptica

iznajmljeni raj sa zaleđenim pogledom

a život

stavljam u navodnike

po navici



modern times


modern times



четвртак, 17. април 2014.

life once removed


suzanne heintz



volela bih da imam život


pa da pišem o njemu


 



"ti si tako draga djevojka, zašto još nisi udata?" pitanje je koje je nagnalo konceptualnu umetnicu Suzanne Heintz da se obračuna sa stalnim pritiscima koje društvo vrši na neudate žene tako što je sama stvorila svoju porodicu od lutaka iz izloga.



петак, 04. април 2014.

da li sam i ja žena i zašto nisam


kako
se kidalo srce i kako to da
se nije iskidalo?
tu su bili korseti, žice i pufnasti jastuci koji bi se postavljali na žicu/ kavez
stomak mi je otpadao, doktor ga je hteo spasiti seckajući ga na komade. bilo mi je svejedno, i onako sam ga prezirala.
smanjiti sopstvene dimenzije, stanjiti se, imati privlačnu figuru


žena u crnom sa šiljatom spravom zaključanom oko pojasa a između nogu tamani pacove ona ne bi bila silovana osim ako bi na njenu glavu stavili ukrase od papira ja imam ljubavnike sobu posteljinu prozore oni su bezimeni pokopani ko uopšte zna za mene ko me se seća hvala vam gdjo mediči istančavam osećaj za estetiku redukujem struk i prirodne viškove na prirodnim oblinama 30cm obim! pola bol pola zadovoljstvo ponestaje mi dah stežite jače! lepota je u fusnotama bespomoćni sam stvor smanjiti sopstvene dimenzije stanjiti se imati privlačnu figuru kada su me obeščastili – shvatila sam! to je događaj od koga ti glasne žice oteknu al sama si kriva što si oklop ostavila kod kuće nesporazum je na rodnom mestu muškarci to vole usko moždana polulopta ja ne žurim ne želim da se spektakularno raspadnem zadržala sam te igre iz okrutne prošlosti razmišljam o šamaru ubod izdah udah licem padam na pod zaborav.




naravno da joj ne verujem sama je napravila kavez oko vrata okačila lance i perle u boji za dobrodošlicu svakom budućem mučenju bitno je shvatiti svoju ulogu u predstavi ja zauzimam svoje mesto među kulisama  da li sam i ja žena i zašto nisam tromo koračam prema ogledalu ne očekujući od svog lika ništa dobro najvažnije je ne videti svoj odraz nikakva emocija ispunjavam prostor ali ne postojim ledeni vetar donosi sentimentalnosti sa sobom i nagažene žuljeve kada nisu tu ljudi su mi podnošljivi kada su tu smišljam način kako da se odbranim od njih pucaj ili me zagrli integracija mimosvetova obnova zapuštene ljudskosti smanjiti sopstvene dimenzije  stanjiti se imati privlačnu figuru.


ovo se dešava pre imena
one ne veruju da ih imaju
one ne veruju da ga imaju
njihovi kosturi..
leže u visokoj travi i pevaju
dok im babice stružu pokvareno meso među nogama
proglase ih izlečenim
i sada se mogu udati