žrtva štedljive sijalice

svaki tren užitka pruža pregršt saplitanja

oduzet dah

lepa zauzdana usta

lavirinti

neizmerna telesna prostiranja sa povremenim grčevima

rezultat se može predvideti

uzburkani talas

trajno uflekan pod

gubitak tla

lagane misli

mehurići razneti svetlosnim grmljavinama

i krik

krajnji rt duše

način na koji se skrasila

kakav poraz                                                                      

par brežuljaka obraslih travom
stara nakaza od kuće
nema tu nikoga
moje su uspomene razmeštene po džepovima
kao bele rade u vražjoj kesi
pomračenja prosvetljenja preobraženja
prefarbana u crveno
dolaze istovremeno na više mesta
to nije san
toliko beline škodi očima
toplo piće. kafa, čaj
dim.. ne misliti
ja
puh
međutim, nema ništa
nikakvih razloga za opstajanje
muškarac ih stvara svojom željom
ti, ako želiš
dodirni me pomiluj me
to ponižavanje – nepostojeće – čudovišno – podnosim
ja još uvek živa – bezumna – bezimena
protkana pevajućim prelivanjima
spopadam stare duhove
prošlost
to je – raskoš
bezgranična oblast
mesto gde prežive vile
tumaraju ukrug u skučenoj sobi za lutke u kojoj su zatvorene
uvek lepe, to im se ne može oduzeti
stvarne ili izmišljene
same sebi – majke – ćerke – sestre
sačuvane u ogledalu – zaleđene – netaknute
a na šta liče sve te poplave, prelivanja
žene koja vri?
bitan je stil
ja ga imam u nedostacima
obešenim dojkama, trbuhu iskidanom od dece i operacija
lepota više nije zabranjena
može da živi i u pepeljari
a i počeće leto – zelenog dana poput ovog
i ja ću pronaći svoj put do mora                         

teškoće pri kretanju

svakog puta će je rezati, otvarati i ponovo šiti

prepravljati, krpiti, poput stare odeće

pomoć drugih osoba olakšava kretanje, skakanje, trčanje(?)

ona gleda u plafon

i sluša kako se vrata otvaraju i zatvaraju

zvono nastavlja da zvoni

i bez njihove pomoći bi delovala kao kavez

dominantne boje su crna, tamnoplava i tamnobež

i niko se ne pita kako je ona dospela ovde

neprijateljska teritorija, ničija zemlja

scena tih užasnih napada

dužinu određuju mušterije

neretko se na ulicama sreću ljudi, ubistva,

cilj nije privlačenje pažnje već isticanje odmerenosti

doktorskih gumenih rukavica

lepljivih od krvi, mrtvog mesa, nasilja

nesigurnosti u vlastitu moć

a one koje umru sa pažnjom se sahranjuju

neko gužva ceo svet

moja duša je pokvareni prijemnik

raspevano čudovište koje se otima iz ruku

posebna forma neprohodnosti

ne kroti je