kako je moguće ne voleti jedno takvo biće

 držati je u rukama kao da je jabuka koju se plašiš da zagrizeš

ide ovako:: 1  2  3  4  5  6/

 pa opet:: 1  2  3  4  5  6// 

pa baciš nazad 

u ceger

u gajbu

u bajku

znaš, ne bi trebalo da se plašiš jabuke ni raspojasanih ženskih gozbi

a ona

ona je lepa, i stoga zahteva da je posmatraš

vrlo te mazi jezikom

ostaje budna satima, neuhvatljiva poput sapuna

 peva se tiho/ šapatom

 dremljiva toplina/ poslednje nevino doba

muzika je ta koju je teško pronaći. izmiče

1  2  3  4  5  6

baci je u bajku

kada bi umeli da plešu

pomišljaš – umrećeš

kad ono – gle!

nećeš

1   2   3   4   5   6

kada bi umeli da plešu

 manje bi bolelo

znaš, treba zagristi jabuku, sažvakati i ispljunuti je, i eto ti muzike

prasak, nego šta!

raskrsnica/ pokret predavanja sudbini

sve ostalo je uvek bilo – ništa

Gjon Mili

tada

ona

spusti

dlan

na lice

tog čoveka

i

poljubi ga