понедељак, 27. јануар 2014.

retke su žene koje u svojoj suštini nisu gadure






talog u krevetu
kažnjava suzdržanošću
cvili vreme
kotrlja se po podu
čekaonice
iza fasade čistoće, sitosti, zdravlja i moći
sentimentalne suze, nesreće i nasilne smrti
dugačka pesma se otklupčava
i sklupčava
sveoživljavajući
strah
daje boju
u našem delu sveta nema nekog velikog razloga za zabrinutost
bol, bolest i smrt su sve manje prisutni
banalnosti. progutaj ih, kao vitamine, kao bljutavi lek
šta vidiš, to ti je.
nema sladunjavog identiteta
nema balona od sapunice
nema breskvinog tena
samo život od danas do sutra

Steven Klein

четвртак, 23. јануар 2014.

ništa zapanjujuće



ima nečeg zanimljivog
u mestu gde ništa ne raste
fragmenti preostali posle opšteg propadanja skupljaju prašinu
mala crvena eksplozija u potiljku
moram da se setim da operem zube i umijem se, kap krvi na čelu bi mogla da uznemiri publiku
krv
prelivanje rečenice…
tri tačke
/najširi predeo slobode/
trajanje
koje je potrebno
osetiti
ja čak ni ne izgledam kao pesnikinja
/šarmira lice realnog/
pitanje nemosti
nomadskog kretanja od preformansa do performansa
/ceo život je inscenacija/
sužen prostor za međuljudske odnose
onda pogledi, učtivi, usiljeni osmesi
opšti žamor /ne osećate li se izloženom ovde/
ne
i nisam se tako osećala
tajni savez                                    
ograničeni prostor svakodnevnih gestova
a veselost je protiv vampira, veštica i nemani
nisam ja takva, čitam samo svoje najsmirenije pesme, neću nikoga da uznemirim
hoću da budem fina
reč šarm potiče od latinske reči carmen koja znači bajalica i označava privlačnost
suspendovana fantazija
i glog
i prostorija će eksplodirati u krvi


Steven Klein




четвртак, 16. јануар 2014.

svi su manje više rizik za druge



Hans Bellmer

moji besovi su čisti i zdravi

kaže
čuvarka stare čipke

ona je
mržnja koju gađaš

gamma knife

cyber knife

krilato biće sa glavom u torbi
celog se života priprema za to
zalazi u druge svetove izjednačavajući život i smrt i umetnost. hoda po žici, koketira sa znanjem, pogibljeno aterira nad ponorom.

tako cvili grad

reži od užasa u maštarijama mlade devojke
kao kolektivna podsvest
katalog čudovišta
slučaj velike zavodljive lepote
ona –
lokacija u kojoj se događa

umesto da prihvati prirodan tok stari, on rascepljuje, odbacuje majčino telo kako bi se nje oslobodilo.

mazohistična majka

dovoljno široka za gabarit tog tovara
sopstvena ili tuđa prošlost
bestijarijum
sanovnik
svaštara
nezaobilazna sluškinja
svakog smrdljivog mučenja

strah prodire dublje od ljubavi

ako pratimo njene scenske pokrete, primetićemo da sve odiše imbecilnošću i dosadom.
Roger Ballen