 |
| Deborah Turbeville |
sanjam sise
ogromne, oklembešene,
hranljive sise
plašim se trudnoće
velikih sisa majke, koja besramno doji
svoje zbrčkano čedo
nemoj me mrzeti
ja sam izgubljena nemajka tužnog izgleda
to nije ključna stvar
zemlja je puna neobično oblikovanih
predmeta
divno napravljenih imitacija biljaka
moglo je to biti i groblje
sladunjavo –
podrugljivo – ljupko
biću par minuta sama
produžetak života
za 60 metara
konca za čišćenje zuba
svet veselih boja
nijanse tuge
boli prirodnost kojom perem njegove gaće
grebem se
o svoje ili
tuđe nokte
zauzeta slovima i tišinom
ceo
dan sam kuvala
gulaš
poeziju
hladnokrvna igrarija
 |
| Wendi Bewan |
duh ubijenog
i ožalošćena žena
ima najmanje dva lica – dve namere
uništiti
polomiti igrati se
potom i
samozadovoljavanja
u oblicima mnogo lepšim od onih pod ključem
zaboravljanja – zakopavanja
do sledeće prilike
i bude joj oprošteno
nije
poverovala da je bolesna
nagutala se sramote
i sopstvenog straha
svedena na senku
prezir – bes – i njegov pokretački optimizam
kao kada neko isprobava dirke raštimovanog klavira
ležala je na
krevetu
pokupljene
kose
svaki deo
odeće koji svlači predstavlja potpuno nov poduhvat
on – slab i star
drhti u mrtvoj tački ravnoteže
nikada nije znala odakle joj to prekoračenje
došlo je
spontano
želela je da
se uveri u svoje budalaštine
fina nit ove
kompozicije izmiče
ovo je priča
o drvetu u srcu čoveka
neizbežna je
borba sa starim
samo se
nadam da ta jadna bića neće biti izigrana
na kraju
Нема коментара:
Постави коментар