pogled

ja sam se – zaista – sva ozarila

i trzaj

osećanje prekinutosti

kretanje sa zadrškom

kaleidoskop koji se okreće

tačkasta linija koja je, kada je gledaš izdaleka, puna

kao što dolazi propušteno

završetak nekakvog uzdaha

bezvazdušno prostranstvo i smrt

a kada se okrenem – više me nema

iščezavanje

ja nemam težine

a on

on je anđeo – osećam ga stalno iznad desnog ramena – to nije moja strana

noć je moja, ali noću ne mogu, ne umem. život je izvan sebe

biću razumna obećavam – u poeziji ne – za poeziju mi oprostite

otvorena vrata kroz koja svako moze da udje. moji stihovi. drugi dom mi nije potreban.

u životu neobuzdano divlja

klizim niz ruku

u

lonac pun tajni

lonac pun tajni

psihoseksualna supa

(u malenim zagradama)

i dan je pepeljast – vetrovit - boja sna

udisala sam ga

i posle svega toga kažu da ja izmisljam ljude