svakog meseca uskočim u novu boju
prolazim kroz svoj plavi period
velike
bare teget pliša padaju iz mene
u prošlosti je sve uvek bilo crveno
višnja crveno, rak crveno, crveno kao krv/ sliva se po
podu od želje
skoreno crveno kad sam bila u svom destruktivnom
periodu koji riče pred prozorom šćućuren kao sumo
goji me, mazi me, cedi i hrani
modrozelena maglina jutra kurvanjski podseća da sam ja
žena sa brzim menama
razmeđeno stanje
rodiću seksualnu igračku koja ume sa rečima
koketirati
kako to dalekovide žene mazno rade
neće joj
biti bitna poezija
osetiće
erekciju
drhtave
treptaje dodira
slatkasto
lepljivi nemir
ona
toplokrvna
živuća iluzija
uglibljena
posred izrovarenog hodnika u meni će videti uljeza
udeliću
joj srce kao kukavica jaje
posle ga
iščupati i baciti kroz prozor
jer to
mi je u prirodi
pokidaću očnjake u sopstveno
meso ih zariti
moja gadost
moja zakrpljena kotrljajuća plavost
ima krvava stopala
ne vredi
podložna sam svemu i svačemu i
svakome
prinuđena na susrete i doticaje
premeštam nameštaj
predmete
stvari
nizanje poznatih već viđenih
fragmenata života
na ivici žulja i diskretne
trpeljive nelagode
soba je pozelenela od napora
jer
takav
je zakon kolotečine
navike
iste
boje i ukusa
ne oblačim se više u plavo
Нема коментара:
Постави коментар