Marilyn Minter |
grlim jastuk – znak prepoznavanja
rejv u snu zatvoren u kutiju sa starim
slikama [ne
pokazujem ih nikome]
sećanja pucaju po šavovima sopstvene
klaustrofobije
*klaustrofobi
mogu doživeti napade panike prilikom ulaska u skučene prostore kao što su
liftovi, vozovi ili avioni
zbog vremenskih neprilika, svi letovi su
odloženi
mole se putnici da se poređaju u
redove, svako će dobiti prikladan tekst
/stariji gospodin u vojničkom kaputu
sa kolicima punim svega izvodi performans ::da li bi mi dali koji dinar da li
bi mi dali koji dinar da li bi mi dali koji dinar:: ili samo prodaje jevanđelje
po kafki?/
*ovo je
preterano pojednostavljivanje jer se klaustrofobi takođe mogu bojati gomile,
tako da bi železnička stanica, na
primer, mogla uzrokovati i klaustrofobične i agorafobične napade
ali - zašto im je potreban sav taj
prateći circus?!
ili sve to ima veze sa mojom
odbojnošću prema normalnosti?
ravnoteža.. semplovanje pronađenih
zvukova na otpadu
kao panoramska klaustrofobija
kao
prava mera između normalnosti i ludila
jer
imam veliku apoteku u vozu i
osmeh sa lica će morati da mi se
odstrani hirurškim putem
Нема коментара:
Постави коментар