mnogi ljudi su prokomentarisali moju sve veću nevidljivost

od rođenja izbačena iz ljudskog kruga, 

društva

živim okružena ravnodušnošću

bezumna ljubav prema životu, grčevita, grozničava žudnja za njim

iza mene nema živog zida – postoji stena – sudbina

živim posmatrajuci svoj život

ceo život

– život

razluđena lobanjskim međurebarskim raznoglasjem – stihova – osećanja - ozarenja

/dovoljno dobro za početak jednog leepog silovanja/

popričekajte sa ljutnjom – tu reč niko ne voli

sasvim izvan sveta

prisutnost ne podnosim

/skrivalica/

a sebe pamtim od svoje šeste godine

nemam starosti ni lica

ne bojim se da budem smešna

ne bojim se bede

neprijateljstva

klevetanja

nemam prijatelje. ovde ne vole poeziju. ko sam ja? negostoljubiva domacica/ mlada žena u starim haljinama

obožavam nove haljine, naročito žalostive. ma nisam žena! ja nosim sve što drugima ne odgovara licu

ovde se čak i moja frizura – nepostojanje iste – dopada

/obična stvar/

opekotina

zaleči – obiži ranu

spali ranu

okusi malo meda

sve što pišem je buncanje – treba spavati

 

Alec Soth

nemma sna. nema jave opekotina čeoni sudari – ne volim

nemma sna. nema jave

opekotina

zaleči – obliži ranu

spali ranu

okusi malo meda

ložimo nameštaj – ja pišem – nisam zaposlena

nisam napisala ni jedan stih – svejedno mi je, ovako sam mirnija

i prema knjigama sam postala ravnodušna

i s kakvim prezirom mislim o svojim stihovima

ali šta me se tiču stihovi

šta tu da se voli

pamti

voli

 

Christine Webster

osećaj je užasan električan

pokažem prstom na lešinare

mumije su sigurne mete

jedno stravično oponašanje egzistencije

mnogi ljudi su prokomentarisali moju sve veću

n   e   v   i   d   lj  i   v   o   s   t