sastav

otpakovala sam osmeh kupljen na rasprodaji

lepim ga šarenim selotejpom

na svoju glavu

u koju uporno ubacujem novi karakter

kišnim danima

nema pomoći

ni muzika

ni topla kafa

neće naterati sunce da nam se javi

provalio je moj second hand osmeh

ne dopada mu se

možda još samo muzika i po koja pozitivna misao, ostatak od večere na prljavom šporetu

moji su prijatelji

preguraćemo i ovaj dan

bez razgovora

bez naglih pokreta

preokreta

patim od prekomerne sentimentalnosti, trivijalnosti, lakovernosti, običnosti

preskočila sam sve bitne lekcije

danima ništa nisam naučila

ali su moje police uredno sređene

ništa ne bacam, ne verujem u haos, sva su srca naoštrena

na mojim olovkama

njima još uvek crtam cvetiće i srculenca, iako sam otkrila svoju prvu 28mogodišnju boru jednog trećeg dana

i ovo je jedan od njih

svakog trećeg dana ja se polomim negde u predelu tebe

prvo mi rikne glas i sposobnost komunikacije

ne mogu tražiti pomoć

ukine mi se polovina mozga – i to ona bolja

ma da ti ne pričam, bolje da ne znaš!

dobra stvar je što do noći, negde pred san, sve dođe

na mesto

ruke se pokupe sa poda, ispod kreveta se zaturi neki nokat, al ko mari - narašće novi, noge jedva zakačim za kukove koji uvek nekako odlutaju najdalje

prošli put su mi došli tek u snu, tad sam već bila odustala od sebe

kako sam se tada haotično razbacala... nisam se mogla pronaći

tek me je san sastavio

ovih dana se dobro čuvam

slojevito oblačim

zabijam glavu u knjige

opako se trudim da ostanem cela

ako neko pita – stabilna sam, zaista jesam!

samo me ne pitajte šta mi to znači!

Eyre Janieta