presuda

granice  nikada nisu jasno postavljene.

on je tvrdio:: ona je deo unutar mreže..
prosto objekat koji neko drži u ruci...

 /ti uporni gradski lešinari, oni ne biraju/

njeno jedinstvo je promenljivo i relativno... 

///iako neprepoznatljava, neodoljiva je/// 

prelistaj je.

njena kratka haljina i izbrijane noge, besprekorni. cipele i šešir baca u vodu... odlazi. nestaje u oblacima, tamo zavija kao životinja..

 //subjekat nije taj koji govori, već je govor taj koji se služi subjektom// 

prelistaj je.

isploviće iz šume, iz tih osmehavodopada/ brzih suza. 

jedna osoba može lako drugu da ubije, tvrdio je..

i onda je sunce prestalo da izlazi..

 zaključana u kuli, 

umorna od svog princa koji ne dolazi/

 ne dolazi.. 

ne dolazi.

 /i onda je sunce prestalo da izlazi/

zaključajte joj i oči.
nikada neće pobeći iz te tužnetužne kuće.

reči baca niz gelender. oslobađa ih.

 /prelistaj je, pre nego što je pročitaš/

  

za nju je sada već kasno, tvrdio je. 

ona je uvek više maštala, nego živela/

 sama je kriva/

govori u snovima, 

lapsusima, 

preko pozajmljenih reči, 

trenutnih asocijacija

 kriva je/

 kriva je

Les Krims